U poslednje vreme različite materijali o motivaciji su postali baš popularni. To je zanimljiva i, bez sumnje, važna tema, koja čini temelj za svakog trkača-amatera. Zaista, ako nisu u igri sponzorski ugovori ili mesto u reprezentaciji, odakle onda uzeti taj impuls koji tera čoveka da svakodnevno izlazi na treninge po vrućini, mrazu i kiši?
Moguće je nekoliko opcija. Veoma konkretan cilj na kratak rok može biti dobar način za početak redovnog treniranja. Ako neki čovek srednjih godina, sa primetnim stomakom iznenada odluči da se prijavi za maraton koji će biti održan za nekoliko meseci (molim vas, nemojte to raditi), velika je verovatnoća da će se zaista pripremati za njega i povremeno izlaziti na trčanje u obližnji park. Ako potom uspe da završi maraton na svojim nogama, a ne unutar vozila hitne pomoći, cilj se može smatrati ispunjenim, a polje na listi zaokruženim. U ovom scenariju postoje velika mogućnost da nakon ovog događaja neće biti mesta za motivaciju jer glavni izvor više ne postoji.
Još jedna opcija je početi trčati za smršavljanje. Ovde je stvar jednostavna: dovoljno je nekoliko nedelja da se shvati surova istina – samo trčanjem nije moguće izgubiti višak kilograma. Skoro je nemoguće da bi početni trkač mogao da izdrži takvu kilometražu, koja je potrebna za gubitak suvišnih kilograma. Bez korekcije ishrane mršavljenje ima male šanse za uspeh.
Da li možda bi trebalo pronaći trenera za trčanje i dobijati motivaciju od njega? Raditi sa stručnjakom je jednoznačno prava stvar, ako ne želite da naškodite svom zdravlju i imate ciljevi i planovi u trčanju. Problem je u tome što nijedan trener vam neće dati onaj čarobni impuls koji će u vašoj duši i srcu rasplamsati strast za trčanjem ako u vama ne postoji bar mala iskra.
Šta onda to znači? Odgovoriću bez pretenzija na apsolutnu istinu. Postoji velika verovatnoća da su svi spoljni izvori motivacije osuđeni na propast s vremenom. Kako onda postupiti? Učinite trčanje rutinom. Neka sport postane deo vašeg života. Apsolutno nije neophodno da uživate u svakom treningu. Zar osećate neizmernu sreću svaki put kada perete zube? Trčanje bi trebalo da postane nešto slično. Ako ipak ne pomogne i trčanje nikako ne želi da postane vaš stalni saputnik, postavite sebi jedno pitanje: „Da li mi ovo je uopšte potrebno?“ Ako je odgovor negativan, možda bi bilo dobro da razmislite o nekoj drugoj vrsti aktivnosti – izbor je zaista neograničen!
